DELOKRUG AKTIVNOSTI 


Fondovi funkcionišu kao autonomna pravna lica koja prikupljaju domaća ili inostrana sredstva (kredite ili sredstva bez obaveze vraćanja) i distribuiraju ih za finansiranje projekata, pod istim uslovima pod kojima su sredstva i odobrena, uz naplatu provizije (koja je prosečno iznosila ispod 0,1%).

 


 

  FOND ZA KREDITIRANJE NERAZVIJENIH 

 

Fond za kreditiranje nerazvijenih je osnovan radi učešća u finansiranju bržeg privrednog razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i krajeva putem sredstava obrazovanih po osnovu procentualnog izdvajanja iz društvenog proizvoda društvene privrede.

AMORTIZACIJA OBVEZNICA OBAVEZNOG ZAJMA Po osnovu prikupljenih i distribuiranih sredstava koja su bila dugoročna i kreditnog karaktera, izdavane su obveznice obaveznog zajma Fonda, koje sukcesivno dospevaju za naplatu u skladu sa rokovima dospeća.

Deo imalaca obveznica koje su u međuvremenu dospele za naplatu, uključujući strane zastupnike koji su po različitim osnovama dospeli u posed obveznica, zahtevaju njihovu realizaciju, po kom osnovu Fond za kreditiranje nerazvijenih učestvuje u sudskim i drugim procesima.

DISTRIBUCIJA PODATAKA O ULAGANJIMA IZ PRETHODNOG PERIODA Drugi najznačajniji segment angažovanja Fonda za kreditiranje nerazvijenih odnosi se na prikupljanje i servisiranje arhivske građe o plasmanima iz prethodnog perioda čija vrednost iznosioko 11 milijardi USD i od posebnog je značaja za sprovođenje deobnog bilansa između republika nastalih dezintegracijom prethodnih saveznih država, po kom osnovu Stručna služba ima komunikaciju sa zainteresovanim subjektima za potrebe Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine odnosno Republike Srpske i drugim zainteresovanim institucijama i izrađuje i distribuira analize i informacije o nivou angažovanja sredstava u nedovoljno razvijene republike i o vlasničkoj strukturi objekata.

U toku je završna obrada podataka iz prikupljene dokumentacije radi tačne identifikacije i kvantifikacije ulaganja u preko 350 najznačajnijih privrednih objekata na području AP Kosovo i Metohija u koje je Republika Srbija putem fondova uložila preko 1,5 milijardi USD (čija je vrednost u međuvremenu multiplikovana odnosno višestruko uvećana).

 


 

  FOND ZA POVEĆANJE ZAPOSLENOSTI 

 

Fond za povećanje zaposlenosti osnovan je radi stvaranja materijalnih i drugih uslova za brže povećanje zaposlenosti i zapošljavanja povratnika sa rada iz inostranstva, kao i u cilju prikupljanja i usmeravanja isključivo inostranih sredstava za finansiranje projekata u privredno nedovoljno razvijenim i izrazito emigracionim područjima.

PLASMANI IZ PRETHODNOG PERIODA •Kroz specifične mehanizme bankarsko-finansijskog poslovanja Fond za povećanje zaposlenosti je omogućio direktne odnose sa Bankom za razvoj Saveta Evrope (CEB), Holandskim fondom za finansiranje zemalja u razvoju (FMO), Nemačkom bankom za poravnanje (DAB) i Nemačkom kompanijom za investicije i razvoj (DEG), u okviru kojih je realizovano preko 70 miliona EUR-a kredita i bespovratne pomoći.

Sredstva kojima raspolažu ino-partneri Fonda imaju izraženu socijalnu dimenziju, koja se ogleda u njihovom karakteru (finansiranje malih i srednjih preduzeća, izgradnja smeštaja za izbeglice, zdravstvo, obrazovanje, zaštita okoline itd.), produženim rokovima povraćaja (10 do 30 godina) i beneficiranim kamatama (trenutno 2 do 4% godišnje).

REPROGRAMIRANA SREDSTVAUsled poznatih okolnosti prouzrokovanih zbivanjima u neposrednoj prošlosti i s tim u vezi opšteg pada privrednih aktivnosti, korisnici sredstava Fonda za povećanje zaposlenosti i njihove banke garanti nisu bili u mogućnosti da izvršavaju obaveze iz prethodnog perioda, zbog čega je Fond reprogramirao dug prema Banci za razvoj Saveta Evrope (koji je u međuvremenu u celosti dospeo) i Nemačkoj kompaniji za investicije i razvoj.

Po tom osnovu Fond je u obavezi da:

Preduzima mere radi redefinisanja ugovornih odnosa sa krajnjim korisnicima kredita i njihovim poslovnim bankama, koji podrazumeva obezbeđenje uslova za redovno izmirenje odloženih obaveza.

Servisira dug iz prethodnog perioda, u kom kontekstu vodi sudske sporove sa korisnicima kredita pred različitim sudovima i na različitim nivoima.

Učestvuje u procesu stečaja banaka koje su garantovale obaveze iz prethodnog perioda (Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka, Investbanka i Bankkos).

 

NOVI INVESTICIONI CIKLUS• Odlaganje obaveza iz prethodnog perioda podrazumevalo je plaćanje kamate od 3,6% ino-poveriocima za vreme trajanja reprograma, zbog čega je, u saradnji sa resorno nadležnim Ministarstvom rada i Nacionalnom službom za zapošljavanje, dogovoreno da se veći deo reprogramiranih sredstava stavi u funkciju povećanja zaposlenosti, i to kroz razvoj preduzetništva putem finansiranja projekata početnog biznisa za lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje koja traže prvi posao ili su proglašena tehnološkim viškovima.

Prikupljeno je i selektirano 266 projekata, od čega je svega 11 projekata ispunilo konkursne uslove, pa je veći deo sredstava ostao neiskorišćen i u međuvremenu je stavljen van projektovane funkcije jer je istekao rok reprograma (kraj 2012. godine).

 

RAZVOJ SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA •Nevladine organizacije Evropski pokret u Srbiji i Grupa „484“ su u saradnji sa Timom potpredsednika vlade za održivi razvoj, Ministarstvom rada i socijalne politike, predstavnicima dela nevladinog sektora koji se bavi socijalnom problematikom i uz koordinaciju dela univerzitetskih profesora koji se, takođe, bave socijalnom tematikom formirali Radnu grupu za utvrđivanje „Mogućnosti i perspektiva razvoja Socijalnog preduzetništva u Srbiji“ i analizu i projekciju „Normativnog okvira za razvoj socijalnog preduzetništva“.

U radu Radne grupe aktivno su učestvovali i predstavnici fondova i rezultat zajedničkih aktivnosti je formulisanje preporuka za tu oblast, u kojima je definisan i stav da su transformisani fondovi mogući institucionalni okvir za implementaciju ekonomskih iskustava u navedenoj oblasti i obezbeđenja sredstava za prevazilaženje akutnog društvenog problema u oblasti zbrinjavanja i rešavanja pitanja socijalno ugroženih kategorija.

Navedeno je zasnovano na analogiji Evropske Unije koja prepoznaje razlike između razvojnih i socijalnih sredstava i na osnovu toga formiranih fondova. Naime, poznato je da razvojni fondovi imaju komercijalnu konotaciju, jer se radi o sredstvima koja se moraju vratiti pod određenim kamatnim uslovima, ma koliko oni bili beneficirani. Socijalni fondovi rade sa bespovratnim sredstvima kao i izraženo dugoročnim kreditnim sredstvima beskamatnog karaktera ili uz minimalne kamate.

 

INSTITUCIONALNA SARADNJA U ODRŽIVOM RAZVOJU NEDOVOLJNO RAZVIJENIH KRAJEVA ZAPADNOG BALKANA • Zbog sve izraženijeg nedostatka sredstava koja se na republičkom nivou izdvajaju za finansiranje najnerazvijenijih područja, institucije zadužene za navedenu oblast dovedene su u situaciju da ne mogu u potpunosti da finansiraju već započete projekte ili otpočnu finansiranje novih.

Kako problemi u navedenoj oblasti u većoj ili manjoj meri pogađaju i druge zemlje Zapadnog Balkana, Fond je pokrenuo inicijativu za organizovanje regionalnog sastanka na kome bi se sveobuhvatno skeniralo postojeće stanje i utvrdile neophodne mere da se na najefikasniji i najracionalniji način doprinese pružanju efikasne pomoći svim zainteresovanim subjektima.

S tim u vezi su u saradnji sa Savetom za regionalnu saradnju sa sedištem u Sarajevu i Stalnom radnom grupom za ruralni razvoj sa sedištem u Skoplju otpočete aktivnosti organizovanja i održavanja regionalnog skupa o uspostavljanju institucionalne saradnje i pružanje podrške održivom razvoju nedovoljno razvijenih krajeva Zapadnog Balkana.

Ova tema je dobila na značaju i zbog nove agende, odnosno nove metodologije i uvećanih sredstava za kreditiranje najnerazvijenijih područja, koje je Evropska Unija konstituisala i stavila na raspolaganje za period 2014 - 2020. godine, sa čime bi svi učesnici regionalnog skupa trebalo da budu neposredno upoznati.

Krajnji cilj skupa  je zamišljen kao uspostavljanje institucionalne saradnje, razmena informacija i dostignuća, pružanje stručne pomoći, iniciranje inovativnih ideja i mehanizama i obezbeđenje finansijske podrške održivom razvoju najnerazvijenijih krajeva (opština) u regionu, čime bi se na najbrži i najefikasniji način doprinelo proklamovanim ciljevima saradnje i partnerstva na Zapadnom Balkanu kroz ekonomski, socijalni i ruralni razvoj nedovoljno razvijenih područja i izbeglo trajno zaostajanje.